Stanje useva u regionu Sombora u avgustu 2026 godine

Svi koji se bave poljoprivredom zabrinuti su zbog stanja useva i svi se pitaju – kako će se završiti ova sezona kada su u pitanju okopavine…

Ako se vratimo par koraka unazad, prolećnoj setvi nije prethodila naročito velika rezerva zimske vlage. Prva tri meseca u 2026 godini su nam donela svega oko 130 mm padavina. April je bio pogodan za setvu jer je praktično bio suv – u aprilu je palo svega 6 mm kiše.

Ipak vlage za nicanje je bilo dovoljno i usevi su uglavnom dobro nikli.

Potom dolaze maj i juni sa sasvim korektnom količinom padavina – u oba meseca palo je po 70 mm kiše. Vegetativni porast i ulazak u generativne faze je uglavnom bio dobar. Usevi su izgledali jedri, zeleni i u dobroj kondiciji. Oplodnja je bila dosta dobra i sve ovo zajedno nam je dalo nadu da bi 2026 godina mogla da nas konačno obraduje dobrim rodom, nakon niza teških godina u kojima je podbacio prinos. Na žalost mesec jul je završio sa svega 8 mm padavina dok u avgustu nije palo ni kapi kiše. Sa druge strane sam kraj jula i početak avgusta obeležile su izuzetno visoke temperataure. U avgustu smo imali vezanih 5 dana sa temperaturama 40°C, ali može da se kaže i citavih 2-3 nedelje sa temperaturama preko 35°C. U isto vreme noći su bile preko 20°C i biljke nisu imale šansu da se ohlade.

Ovakav splet okolnosti je posebno teško pogodio kukuruz. Kukuruz je na kraju juna i početkom jula izgledao odlično. Većina biljaka je ponela klipove koji su sasvim dobro bili oplođeni. Međutim, faza nalivanja zrna kao treća osetljiva faza se poklopila upravo sa vanredno visokim temperaturama. Stručnjaci upozoravaju da pri temperaturama preko 35°C biljke ne vrše fotosintezu, već samo dišu i bore se za opstanak. Nakon najvrelijeg talasa imamo priliku videti biljke kukuruza koje su praktično osušene. Uobičajeno je da biljke prvo odbacuju donje lišće, dok gornje lišće ostavljaju ne bili što bolje nalile zrno. Međutim, u ovoj godini deluje da su se biljke jednako osušile od korena do vrha. Zrno u tim situacijama ostaje šturo i nenaliveno. Mnogi poljoprivredni proizvođači su deo parcela pod kukuruzom pokosili za silažu. Čak je i prinos ove mase nizak, te iznosi od 20-25 t/ha (da napomenem da je uobičajen prosečan prinos silže po ha uglavnom preko 40-45t/ha, a u dobrim godinama i preko 55t/ha, i više). Nakon svega opisanog jasno je da će prinos kukuruza podbaciti u ovoj godini.

Što se tiče soje, slični su problemi i razvoj situacije. Soja se dobro razvila tokom maja i juna, međutim zbog nedostatka vlage i visokih temperatura nasilno je prekinuto cvetanje. Oformljene mahune su delom odbačene u procesu abortabilnosti mahuna, a u delu mahuna formiran je i manji broj zrna. Takođe, nalivanje je veoma upitno i sada već mogu da se vide smežurana zrna. Na žalost i kod soje je matematika veoma jasna – manji broj spratova, manji broj mahuna, manje zrna, loše nalivanje rezultiraće padom prinosa.

Šećerna repa na dobrim zemljištima i tamo gde je urađena pravilna i dobra agrotehnika se za sada još uvek solidno drži. Uz odbacivanje donjeg lišća repa još uvek uspeva da iskoristi jutarnju vlagu i pokaže kakav takav turgor. Ako se podsetimo takođe teške situacije za šećernu repu od prošle 2025 godine, setićemo se da je repa uspešno izdržala tropske vrućine i nakon obilnijih kiša u septembru povećala masu korena, a i digestija je ostala zadovoljavajuća. Na žalost, na svim lošijim zemljištima, peskovima i slično – kao i ostali usevi, i šećerna repa je uglavnom bez šanse za oporavak ili je već propala kao usev. Ono što je takođe dobro, visoke temperature i suv vazduh nisu pogodovali razvoju Cerkospore.

Za kraj ovog teškog pregleda stanja useva , jedini suncokret opet pokazuje svoju otpornost i tolerantnost na ovako teške uslove. Naravno, postoje parcele suncokreta gde je vegetacija već završena i gde je već obavljena žetva. Na lošijim parcelama se vide suve i zrele biljke i tu takođe sledi žetva. Međutim na iole boljim zemljištima suncokret je jos uvek zelen. Glave su dobro oplođenje. Stručnjaci smatraju da je sama sinteza hranljivih materija već završena i da se sada u ovim danima vrši njihova translokacija u zrno uz sintezu ulja. Naime, suncokret je najveći deo asimilacije obavio jos sredinom jula dok su još vladali koliko toliko dobri uslovi. U tom smislu , prethodna 2025 godina je bila čak lošija od ove godine za suncokret, a to bi moglo da znači da se može očekivati čak i nešto bolji prinos. Ovo zvuči vrlo optimistično, ali je i logično.

Tokom sezone bilo je lokalnih padavina, setva se odvijala razvučeno tokom celog aprila, čak i maja, ima i određeni procenat presejanih parcela (zbog ptica i sl.) što znači kasnih setvi… Sva ova šarolikost je donela i razlike u stanju useva. Ranije setve su ranije ušle u generativne faze i uhvatile su deo povoljnog perioda s kraja juna i do sredine jula i za očekivati je da će takve parcele doneti zadovoljavajući prinos.

Na žalost, kasne setve, loša obrada, loše zemljište, neadekvatno đubrenje i tako dalje, uz sve negativne uslove koje smo imali i koji i dalje traju i po vremenskoj pprognozi će nastaviti da traju – pad prinosa će biti veliki.