VIRUSI PŠENICE I JEČMA

Sa klimatskim promenama menjaju se i uslovi u kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja. Spoljašnje temperature i količina padavina su od presudnog značaja za razvoj biljaka. Kada je pšenica u pitanju bitno je da li je setva kasnija ili ranija zbog sve toplijih zima kojima smo izloženi. Ranija setva i topla zima su povoljne za razvoj cikada koje same po sebi nisu problem, ali one sisajući sokove iz pšenice na nju prenose viruse i bolesti i na taj način nanose štetu i umanjuju prinose. Čak iako je vaša njiva uredna i ako su vaše biljke zdrave, cikade se prenose sa komšijskih parcela, pa je teško izboriti se sa njima. Sa druge strane ni kasnija setva nije rešenje jer pšenica ima svoj vegetacijski ciklus koji traje određeni broj dana pa ako je pšenica kasno sejana neće imati dovoljan broj dana kako biste postigli očekivane prinose.

Poslednjih nekoliko godina lisne vaši  se redovno javljaju tokom jeseni na strnim žitima, a naročito ječmu. Pored vremenskih uslova (visoke temperature i izostanak padavina), loša higjena polja (zakorovljenost, nezaoravnje žetvenih ostataka…) doprinose ishrani vaši tokom leta i povećavaju brojnost ovih štetočina u jesen.

 Ove štetočine su, pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom, veoma značajne kao prenosioci fitopatogenih virusa, poput virusa žute patuljavosti ječma (Barley yelow dworf virus, BYDV).Vektori ovog virusa su biljne vaši (MAV,PAV,RPV,PAS,SGV,GPV),gajene i korovske biljke iz porodice Poaceae, ne prenosi se sokom i semenom.

U proteklim godinama u usevima pšenice je uočeno prisustvo simptoma virusa patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus, WDV) koji prenosi cikada Psammotettix alienus. Upravo je prisustvo ove vrste cikade konstatovano na poniklim usevima, na tek posejanim parcelama i korovima na uvratinama.Ovaj virus se ne prenosi semenom ,biljnim sokom i zemljištem. Rezervoari virusi: Lolium spp. i  druge trave

Virus crtičastog mozaika pšenice (Wheat streak mosaic virus,WSMV) vektori Aceria tosichella, samonikle biljke pšenice i korovi iz fam.Poaceae,prenosi se semenom (0,5-1,5%),prenosi se semenom zaraženih biljaka.

• Glavni simptomi viroza su patuljast rast biljaka, nakostrešen izgled listova, pojačano bokorenje, pojava žute ili crvene boje na listovima, izostanak formiranja klasova ili formiranje malih i šturih klasova, slabo razvijen korenov sistem. Simptomi se najpre javljaju na donjim, najstarijim listovima. Kod jače zaraze dolazi do propadanja biljaka i pojave golih mesta na parceli.
• U proizvodnji se često dešava da se simptomi viroza zamene sa simptomima nedostatka azota i fosfora, hladnoće, suše, vetra itd. Posledica toga su primena neodgovarajućih agrotehničkih mera i povećani troškovi proizvodnje
• Simptomi zaraze se mogu pojaviti u toku jeseni ili u toku proleća. U jesen se simptomi zaraze javljaju samo kod jako rane setve, t.j. kod setve krajem septembra. U najvećem broju slučajeva se simptomi jesenje zaraze primećuju tek na proleće, najranije u martu mesecu. Simptomi prolećne zaraze se primećuju kasnije od jesenje zaraze. Simptomi se nikada ne pojavljuju odjednom, već u dužem periodu jer se ni zaražavanje biljaka ne dešava odjednom. Simptomi se mogu uočiti u martu, aprilu, maju i junu. Kako vreme prolazi, simptomi se pojavljuju na sve većem broju biljaka pa usev izgleda sve lošije. Usev je sve ređi i čini se kao da se “topi”.
• Pojava simptoma je lokalnog karaktera. Jedna parcela može biti jako zaražena, a parcela pored nje može biti bez simptoma ili sa minimalnim simptomima. Ako se na istoj parceli seje nekoliko sorata pšenice, zaraza neće zahvatiti sve sorte u istom stepenu. U slučaju setve jedne sorte, neki delovi iste parcele će biti zaraženi, a drugi će ostati nezaraženi.
• Širenje bolesti počinje od ivičnih delova parcele koji se graniče sa površinama zakorovljenim samoniklim žitima i korovima iz familije trava.
• Simptomi zaraze se uočavaju po većim ili manjim oazama parcele. Veličina i raspored oaza zavise od uslova za širenje virusa i od vrste viroza. Kod nekih viroza se javlja veliki broj malih oaza, ravnomerno raspoređenih po čitavoj njivi, a kod nekih se javlja manji broj velikih oaza.
• Procenat zaraženih biljaka može iznositi od nekoliko procenata do devedeset procenata.
• Pri istovremenom zaražavanju će se simptomi viroza pojaviti kasnije u godinama sa nižim temperaturama i većom količinom padavina, nego u godinama sa suvim i toplim vremenom.

Faktori od kojih zavise štete od viroza:

• Štete od viroza zavise od: brojnosti insekata koji prenose viruse, procenta zaraženih insekata virusom, virulentnosti virusa, osetljivosti sorte pšenice, vremena zaražavanja, vremenskih uslova.
• Viroza se ne prenosi semenom. Prenosioci virusa su biljne vaši i cikade.
• Zaraza pšenice se može obaviti u toku jeseni ili u proleće, ali je jesenja mnogo štetnija od prolećne. Što se zaraza obavi ranije, štete od virusa su veće.
• Zarazi pogoduju topla i suva jesen i zima i rani početak proleća.
• Insekti koji prenose viruse su tokom jeseni aktivni u oktobru i novembru, a pojedinih godina čak i početkom decembra.
• Štete su mnogo veće kod izrazito rane i rane setve (kraj septembra-početak oktobra) nego kod kasne setve.
• U sličnim uslovima proizvodnje se javljaju velike razlike u visini šteta između sorata. Ta razlika je posledica različite privlačnosti sorata za prenosioce virusa i različite tolerantnosti sorata na viruse.
• Na retkim usevima su štete veće nego na usevima koji imaju optimalnu gustinu ili gustinu veću od optimalne jer su u retkim usevima uslovi povoljniji za prenosioce virusa.

Borba protiv viroza:

• Kao i kod ostalih bolesti, preventivne mere igraju veliku ulogu u suzbijanju viroza. U te mere spada uništavanje samoniklih biljaka strnih žita i travnih korova, izbegavanje jako rane setve, obezbeđivanje optimalne gustine useva.
• Kod netolerantnih sorata, najbolju zaštitu pruža tretiranje semena pšenice pre setve      sistemičnim insekticidima. Ovi insekticidi pružaju zaštitu u trajanju od 6-8 nedelja.
• Ako se ne obavi tretiranje semena sistemičnim insekticidima, neophodno je zaštititi usev nakon nicanja primenom sistemičnog ili kontaktnog insekticida. U stručnoj javnosti ne postoji saglasnost u vezi toga da li je bolje primeniti sistemični ili kontaktni insekticid. U slučaju da je jesen topla i suva, potrebno je ponoviti ovaj tretman nakon isteka delovanja insekticida.

• Proizvođačima se preporučuju redovni preglediuseva pšenice i ječma  nakon nicanja na prisustvo cikada i lisnih vaši. Ukoliko se u početnim fazama razvoja pšenice i ječma uoči više od 10 % biljaka sa insektima preporučuje se primena nekog od registrovanih insekticida:

-      Decis ,Plures,Delmax (deltametrin) u dozi 0,3-0,5 l/ha.

-      Grom,Lambada ( lambda-cihalotrin) u dozi 0,2-0,3 l/ha.