Cink kao neophodan biogeni element u ishrani biljaka

Cink se ubraja u neophodne biogene elemente bez kojih biljke nisu u stanju da završe svoj životni ciklus.Učestvuje u izgradnji mnogih enzima, u sintezu nukleinskih kiselina i proteina, a kao jedna od  najznačajnija uloga je  što učestvuje u građi auksina, hormona rasta kod biljaka. Poslednjih godina ,utvrđena je njegova velika važnost kako u oblastima poljoprivrede tako i u ishrani biljaka, životinja i ljudi. Smatra se da nedovoljna obezbeđenost biljaka cinkom dovodi do smanjenja produktivnosti gajenih vrsta a samim tim i njegovu prisutnost u biljnim proizvodima. S obzirom da je značajan u procesima fotosinteze, u slučaju njegovog nedostatka  biljke ga zamenjuju nekim drugim metalom ( Mn,Pb,Ca) što može biti toksično za biljku. Nedostatak cinka se  prvenstveno javlja na peskovitim, alkalnim i krečnim zemljištima.Ratarske biljne vrste koje su najosetljivije na njegov nedostatak  su kukuruz, lan i soja, manje osetljivije su šećerna repa, lucerka i crvena detelina, dok su najotpornija žita (pšenica, ovas,raž).Od povrtarskih biljaka, najosetljivije su luk i paradajz, a najtolerantnije su grašak i korenasto povrće. Toksičnost ovog elementa u prirodi se javlja veoma retko. Simptomi su slični sa simptomima nedostatka Fe a ponekad i Mn, s tom razlikom da se žutilo ne javlja samo na mlađem lišću već i na starijem. Kao i nedostata, i suvišak cinka izaziva neželjene efekte. Tu dolazi do pojave nekroze rubnih delova listova i mrko-purpurnih pega.Do suviška cinka može doći usled primene industrijskih i komunalnih otpadaka kontaminiranih cinkom i dr.Smatra se, da je podjednako važno voditi računa da koncentracija cinka u biljnim proizvodima zadovoljava potrebe i ljudi i životinja.