KUPUSNI   MOLJAC ( Plutella maculipennis )

S promenom klime, to jest dugim periodima sušnog leta i visokim temperaturama, štetočine koje su do nedavno bile karakteritične isključivo za mediteranske predele sve su prisutnije i u našim krajevima nanoseći ogromne štete gajanim kulturama. Jedna od njih jekupusni moljac(Plutellama maculipennis). To je najčešća i najbroblematičnija štetočina kupusa, a kupusni moljac napada i druge biljke iz roda kupusnjača kao što su: brokoli, karfiol i kelj. Kupusnjače su izložene napadu mnogih štetočina i proizvođači uglavnom prepoznaju buvače, belu leptirastu vaš, lisne sovice, a manje im je poznat  kupusni moljac ( Plutella maculipennis), štetočina koja je prisutna u svim ciklusima proizvodnje kupusnjača jer ima 5-7 generacija godišnje. Sada se na rasađenim usevima kupusnjača mogu naći larve i jaja pete generacije ove štetočine kada treba posebno obratiti pažnju na njihovu brojnost jer su ova i kasnije generacije štetočine veoma agresivne.

Kupusni moljac razvija 5-7 generacija godišnje, a u povoljnim uslovima i više. Ovaj insekt je prisutan tokom čitave vegetacije gajene kulture, pri čemu sušni periodi, sa visokim temperaturama, veoma pogoduju masovnijoj pojavi i većem broju generacija. Štetočina prezimljava u fazi lutke, bele boje i vrlo lako uočljive, dužine oko 10 mm, dok transformacija u imago počinje krajem aprila. Odmah nakon toga počinje da se hrani, leti i pari.

Odrastao leptir je smeđesiv sa braonžutim nijansama na krilima. Dug je oko 9 mm i lako je uočljiv oko kupusišta. Raspon krila mu je oko 15 milimetara što mu omogućava da preleti velike udaljenosti u potrazi za hranom i mestom za polaganje jaja. Ženka polaže sitna ovalna jaja (2-4 komada) duž glavnog nerva na naličju lista. Ona su žuta, ali vremenom pozelene. Tokom života svaka ženka položi oko 300 jaja. Nakon 14 dana iz jaja se legu gusenice (larve) karakteristično zelene boje, sa nešto tamnijom glavom. Mogu da dostignu dužinu i do 12mm. Aktivne su tokom celog dana, a za dve sedmice larva se transformiše u lutku, a 14 dana nakon toga u odraslu jedinku (imago).

Masovni napad gusenica kupusnog moljca može naneti ogromne štete, čak u tolikoj meri da ostanu samo glavni nervi listova ugrožene biljke. Najveći gubici na staju u fazi cvetanja i formiranja glavica jer ih oni prljaju svojim izmetom. Odrasla jedinka ne pričinjava velike štete u direktnom smislu. Štete prave gusenice koje se hrane tkivima lista između epidermisa praveći mine. Onda izgrizaju donji sloj epidermisa, a vremenom propada i gornji sloj, te nastaju rupe na listu, a najveće štete prave kasnije generacije na kasnim sortama kupusa.

Suzbijanje raditi na vreme, jer larve ove štetočine mogu naneti značajne štete izgrizajući epidermis na listovima. U početku one se nalaze u unutrašnjosti epidermisa  praveći  mine, a nakon 2-3 dana nalaze se na površini donje strane lista izgrizajući ga u vidu manjih ili većih rupa do potpunog uništenja lisnog epidermisa, tako da na kraju ostaje samo glavni nerv listova.

Suzbijanje raditi kada se na većem broju biljka  nađe 1-2 gusenice ove štetočine po jednoj biljci i kada su one u mlađem razvojnom stadijumu. Naročito je značajno suzbijanje ove štetočine pre formiranja glavica kupusa ili cveta na karfiolu i brokolija jer u tim fazama one prljaju formirane glavice izmetom i umanjuju tržišnu vrednost.

Kada dominira prisustvo jaja  suzbijanje raditi insekticidom Coragen (a.m. Hlorantraniliprol) 0,2 l po ha (karenca za kupus 1 dan), a sa dominantnim prisustvom gusenica uključiti piretroide Decis 2,5 EC, Karate zeon,  Mavrik EW.

Pri izboru insekticida voditi računa o karenci i obavezno dodati okvašivač pri njihovoj primeni u kupusnjačama.