Najveći značaj imaju glavni elementi ishrane azot, fosfor i kalijum.Azot ima najvažniju ulogu jer predstavlja konstitutivni elemanat belančevina osnovnih sastojaka protoplazme. Veliki deo svojih potreba u azotu kukuruz podmiruje do obrazovanja klipova. Najviše azota uzima na 10 dana pre metličenja i 25-30 dana posle toga. Za vreme metličenja i svilanja uzima se dnevno i po 4,5kg/ha. Ovaj period traje 5 nedelja i smatra se kao kritičnim periodom snabdevanja kukuruza azotom. Optimalnom ishranom utičemo povoljno na razvoj korenovog sistema i nadzemne biomase kao i na hranljivu vrednost ploda. Pri suvišnoj koncentraciji azota u zemljištu seme sporo klija, pojava ponika kasni i oni se proređuju. Kasnije se pojačano razvija vegetativna masa na račun prinosa zrna, povećava se sklonost biljaka na poleganje i smanjuje otpornost na bolesti i štetočine. Pri nedostatku biljkama dovoljnih količina azota u zemljištu rast i razvoj se zaustavlja, one dobijaju svetlo ili žuto zelenu boju, kao posledica smanjene sinteze hlorofila. Fosfor kao jedan od glavnih elemenata ima važnu ulogu u procesima rastenja vegetativnih organa, dok kasnije, u razvoju generativnih organa i nakupljanja hranljivih materija u plodovima. Maksimalno usvajanje je u početnim fazama zrelosti dok njegov nedostatak biljke najviše osete u periodu nicanja do vlatanja. Najveće potrebe za kalijumom se javljaju u periodu metličenja i oplodnje. Kukuruz uzima 30% od ukupne količine kalijuma do početka cvetanja, ali se posle ovog perioda on vrlo brzo apsorbuje. Sav kalijum se uzima pre obrazovanja zrna koje sadrži i relativno male količine ovog elementa. Najčešće se u zrnu nalazi oko 33% kalijuma koji se iznosi žetvom. Simptomi nedostatka kalijuma se manifestuju kroz odumiranje donjih, starijih listova, smanjenju transporta vode i hranljivih materija i otpornosti na sušu i uzročnike bolesti. Pored ova tri najvažnija makroelementa u ishrani kukuruza, najveći značaj od svih mikroelemenata za ishranu kukuruza ima cink. Pri njegovom nedostatku smanjen je rast i razvoj kukuruza. Zato je poželjno đubriti kukuruz i ovim mikroelementom.
Kompleksna mineralna đubriva, najbolje je unositi u zemljište na veću dubinu, pre dubokog oranja u jesen. U proleće treba izbegavati zbog slabijeg efekta na biljke kukuruza. Od ovog pravila treba odstupiti jedino u slučajevima kadaje đubrenje nemoguće izvesti u jesen. Za postizanje prinosa od 10t/ha, kukuruzu je neophodno obezbediti 150-200kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 60-8 kg/ha kalijuma.
Autor: Smiljka Mojsović | Objavljeno: 11. 04. 2022. u kategoriji savetodavstvo i prilozi