REPINA PIPA

 Setva šećerne repe toku,a pojedini usevi su u nicanju. U feromonskim klopkama za običnu repinu pipu (Bothynoderes punctiventris) na prošlogodišnjem repištu  su registrovani ulovi. Obična repina pipa je izuzetno opasna u početnom periodu razvoja useva šećerne repe, naročito u fazi klijanja i nicanja, dok je usev još slab i sa oskudnom lisnom masom, pa sve do pojave dva do četiri prava lista.

U pro­le­će  ka­da tem­pe­ra­tu­ra ze­mlji­šta  do­stig­ne od 6-10 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa, na du­bi­ni 5-10 san­ti­me­ta­ra, pi­pa iz­la­zi iz ze­mlji­šta u ko­me pre­zi­mlja­va. Po­či­nje sa mi­gra­ci­jom od­no­sno kre­ta­njem  sa sta­rih  na no­va re­pi­šta u po­tra­zi za hra­nom, ošte­ću­ju­ći tek iz­ni­kle mla­de bilj­ke (iz­gri­za­ju im ko­ti­le­do­ne). Repine pipe su vrlo po­kre­tlji­ve i na dan mo­gu ho­da­njem pre­ći ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra. Jed­na pi­pa mo­že za sa­mo je­dan dan uni­šti­ti i de­se­tak mla­dih bi­lja­ka. Sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re po­ve­ća­va se in­ten­zi­tet is­hra­ne. Naj­ak­tiv­ni­je su u naj­to­pli­jem de­lu da­na (11 do 16 ča­so­va), na­ro­či­to ka­da je sun­ča­no vre­me. Po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha na 20 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa pi­pa kre­će da le­ti, ma­so­van let je obič­no oko po­dne­va. Kod mi­gra­ci­je re­pi­ne pi­pe sa sta­rih na no­va re­pi­šta, stra­da­ju u po­čet­ku sa­mo ivič­ni de­lo­vi par­ce­le, kad poč­ne da le­ti šte­te se ja­vlja­ju na ce­loj par­ce­li u vi­du ma­njih ili ve­ćih oaza.

Ovo ukazuje na neophodnost primene sledećih preventivnih mera zaštite: kopanje lovnih kanala oko starih repišta u koje se posipaju granulisani insekticidi, gusta setva rubnih delova parcela, kontinuiran obilazak useva šećerne repe od samog nicanja useva, radi utvrđivanja prisustva i brojnosti repine pipe (najugroženiji su usevi koji se graniče sa prošlogodišnjim repištem).

Preporuka je gušća setva na ivičnim delovima parcela, jer na nižim temperaturama pipa ne leti, i u početku će se hraniti na ovim lovnim pojasevima, gde se može lakše i suzbijati, tretiranjem samo ivičnih delova. Takođe, preporučuje se i kopanje lovnih kanala oko starih repišta i stavljanje insekticida u njih.

U ovom momentu naročito su ugrožene parcele na kojima šećerna repa niče, a koje se nalaze u neposrednoj blizini starih repišta.

Proizvođačima se preporučuje svakodnevni obilazak novih repišta u najtoplijem delu dana u cilju utvrđivanja prisustva repine pipe. Ukoliko se ustanovi brojnost od 1-3 pipe/10 m2, izvršiti insekticidni tretman.

Autor: Mirjana Zorić | Objavljeno: 01. 04. 2024. u kategoriji savetodavstvo i prilozi