Stenice na soji i povrću

Vizuelnim pregledima useva i zasada registrovano je prisustvo stenica (Pentatomidae). Najveće brojnosti registrovane su u ekstenzivnim voćnim zasadima i na okućnicama i u baštama. Od invanzivnih vrsta, uočeno je značajno prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Stenice su grupa insekata koje se prepoznaju po neprijatnom mirisu pa imaju naziv „smrdibube“, smrdljivi  martini… Ove stenice se pojavljuju krajem leta i početkom jeseni  u dvorištima, na kućama… često u velikom broju i predstavlaju problem za ljude.
Poslednjih godina javljaju se vrste stenica koje predstavljaju sve veći problem u poljoprivrednoj proizvodnji.
Tu mislimo na dve vrste stenica:
1. Zelena povrtna stenica (Nezara viridula L.)
2. Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys Stal.)
Obe vrste se mogu naći na povrtarskim, voćarskim i ratarskim  biljnim vrstama, ukrasnom bilju i korovima.
Od tada su prisutne svake godine na različitim biljnim vrstama, a značajna pojava Braon mramoraste stenice zabeležena je na soji.
U našoj zemlji se pretežno javljaju na paradajzu, paprici, pasulju,soji… i to povrtna stenica, a prema podacima sa Univerziteta u Floridi,  najveće štete su na usevima soje, pasulja, graška, lucerke, a javljaju se i na vinovoj lozi, lešniku, kukuruzu. Štete nanose larve i odrasli insekti sišući biljne sokove iz svih nadzemnih delova biljke, ali najradije se hrane na plodovima biljaka, mahunama, semenom… Obe u Srbiji imaju dve generacije godišnje.
Sada su na poljima pod sojom evidentirana  pojedinačna jajna legla i ispiljene nimfe Braon mramoraste stenice dok na paradajzu, pasulju… u značajnom broju su prisutne nimfe povrtne stenice. Suzbijanje ove štetočine na soji treba usmeriti ka fazi cvetanja i formiranja mahuna.
Na svim biljnim vrstama štete su najveće u fazi formiranih plodova paradajza, paprike i u fazi formiranja mahuna na soji. Svakako treba obilaziti useve soje i druge biljne vrste i videti da li su stenice prisutne i pratiti njihovu brojnost.
Poznate su dnevne migracije ovih štetočina tako da Braon mramorasta stenica tokom sunčanih, toplih jutara, četvrti i peti stadijum larvi kao i odrasle jedinke se nalaze na gornjim delovima biljaka kada ih treba i suzbijati. Tokom dana sa otopljavanjem premeštaju se u zaklon donjih delova biljaka, a mogu se naći i na zemlji.
Zelena povrtna stenica se tokom dana nalazi uz biljku i na plodovima i najbolje je suzbijati u prvoj polovini dana.
Mere kontrole zelene stenice i braon mramoraste stenice su veoma složene jer zahtevaju integrisani pristup različitih mera. U svetu, u cilju njihove kontrole, koriste se feromonske klopke na principu privlačenja i ubijanja, različite prirodne i veštačke barijere, prirodni neprijatelji od kojih je najpoznatija parazitna osica iz roda Trissolcus (parazitoidi jaja), kao i hemijske mere zaštite.
Dobri rezultati u suzbijanju odraslih insekata-imaga i mlađih stadijuma nimfi ovih stenica dobijaju se primenom kontaktnih insekticida na bazi Cipermetrina, Lamba-cihalotrina i Deltametrina (Cythrin, Grom, Decis 2,5 EC, Plures EW u koncentraciji 0,1%-dr Injac i sar…)  pri čemu voditi računa o karenci kada ovu štetočinu suzbijamo  u povrću. Pri suzbijanju primeniti veću količinu vode jer suzbijanje ove štetočine je veoma teško i često nedovoljno efikasno.