Mrkva je široko zastupljena u ishrani ljudi. Posebno se ceni zbog visokog sadžaja karotena i mineralnih soli. Sveža mrkva sadrži 87-93% vode, 1% belančevina, 0,2-0,3% masti, 4-12% šećera, 2,5-3% ostalih bezazotnih materija, 1,7% celuloze i oko 1% pepela. Po značaju spada među deset najvažnijih vrsta povrća, zajedno sa kupusom, lukom, paradajzom, paprikomi , graškom, krastavcem....
Mrkva je biljka umerenog klimata. Ne zahteva veliku toplotu, ali ne podnosi ni velike hladnoće. Njeno seme klija na temperaturi iznad 4˚C, ali u takvim uslovima period nicanja je izuzetno dugačak. Optimalna temperatura razvoja mrkve iznosi 18-21˚C. Temperatura iznad 30˚ C, uz nedostatak vlage, zadržava razvoj i pogoršava kvalitet korena. Mlade, tek nikle biljke, mogu da podnesu temperature i do -5˚C bez oštećenja, ali one kod nekih ranih sorata mogu prouzrokovati prelazak u generativnu fazu već tokom prve godine. Mrkva ima dobro razvijen koren koji biljku može snabdevati vodom iz dubljih slojeva, ali za sigurnu i dobru proizvodnju, naročito u sušnim periodima, neophodno je da se navodnjava. Svetlost je neophodan faktor za razvoj mrkve. Naročito su osetljive tek nikle biljke. Direkta sunčeva svetlost omogućava brz porast, dobar kvalitet u ukus korena. U suprotnom, daće nizak prinos slabog kvaliteta. Mrkva dobro uspeva skoro na svakom zemljištu koje je umereno vlažno, propustljivo i dovoljno bogato hranljivim materijama. Za rast zahteva blago kiselo zemljište, pH od 5,5-6,5. Ne podnosi kisela, a još manje alkalna zemljišta. Za visok i kvalitetan prinos, mrkva mora imati i dovoljno pristupačnih hraniva u toku cele vegetacije. Mrkva se đubri mineralnim đubrivom. U zavisnosti od preduseva, tipa zemljišta i njegove plodnosti, zemljište se može djubriti i stajnjakom ali u kombinaciji sa mineralnim đubrivom. Đubrenje stajnjakom se obavlja u jesen, pre dubokog oranja sa oko 30-40t/ha uz istovremeno unošenjem određene količine fosfornih i kalijumovih đubriva. Ostatak fosfornih i kalijumovih đubriva, kao i polovinu azotnih đubriva unosi se u zemljište u proleće sa predsetvenom pripremom. Ostatak azotnog đubriva ostavlja se za prihranjivanje tokom vegetacije.Potrebne količine đubriva, kada je u pitanju mrkva, kreću se oko 150-200 kg/ azota, 300-400 kg/ha fosfora i 200-300 kg/ha kalijuma.
Autor: Smiljka Mojsović | Objavljeno: 01. 12. 2023. u kategoriji savetodavstvo i prilozi