Važni hranljivi elementi u proizvodnji paradajza

Paradajz je jedna od najvažnijih vrsta povrća i  zahvaljujući različitim tehnologijama proizvodnje, može uspevati na različitim zemljištima, od ekstremno lakih peskovitih, do težih zemljišta.  U našim područjima, u proizvodnji na otvorenom, u povoljnim klimatskim uslovima, prinos zavisi od količine hraniva, koju biljka usvoji do kraja jula meseca. Paradajz jako dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima pa se preporučuje njegova kombinacija sa nekim od mineralnih đubriva. Osnovno đubrenje obuhvata rasturanje stajnjaka i mineralnih đubriva i njihovo zaoravanje pri osnovnoj obradi zemljišta.  Prihranjivanje se vrši više puta tokom vegetacije i zavisi od same potrebe biljke odnosno sorte, izgleda useva, zalivanja ali i od sadržaja mineralnog azota u zemljištu.Od hranljivih elemenata, svakako, najvažniju ulogu ima azot, jer je nosilac prinosa, potom fosfor i kalijum. Kod proizvodnje paradajza na otvorenom, retki su izraziti znakovi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata. Izuzetak je trulež vrha ploda. Kod proizvodnje u zaštićenom prostoru, može doći do nedovoljne snabdevenosti biljke pojedinim hranivima pri čemu se može pravovremeno intervenisati i izbeći zastoje u rastu i veće štete na usevu. Obilna ishrana azotom potencira vegetativni razvoj, ali u koliko nije u odgovarajućoj ravnoteži sa ostalim osnovnim elementima izaziva opadanje cvetova, zakašnjenje sazrevanja i pojačan napad biljnih bolesti. Pri nedostatku azota, biljka ima usporen rast i vretenast izgled. Kod nedostatka fosfora biljka ima ograničen rast. Listovi su  sitni, kruti, gornja strana liski je plavozelena dok donja ljubičasta. Staro lišće brzo opada. Slično je i kod nedostatka kalijuma.   Tokom cele vegetacije, usvajanje azota i fosfora je ravnomerno, dok se kalijum najviše troši u vreme plodonošenja. Tokom vegetacije može doći i do nedostatka ostalih makroelemenata, magnezijuma, kalcijuma ili sumpora Nedostatak  mikroelemenata može biti problem na zemljištima visoke ili niske pH vrednosti. To se rešava primenom kombinovanih đubriva sa dodatkom mikroelemenata, primenom potrebnih mikroelemenata kroz fertirigaciju ili folijarnom primenom. Količine đubriva uvek treba prilagođavati visini planiranog prinosa i stanju i obezbeđenosti zemljišta, pre svega fosforom, kalijumom i azotom.