Značaj primene mineralnog đubriva u poljoprivredi

Stepen  povećanja prinosa primenom mineralnih đubriva u velikoj meri zavisi od obezbeđenosti zemljišta hranivima, pre svega azotom, fosforom i kalijumom. Količina azota u zemljištu, vrlo je promenljiva, a zavisi od plodnosti zemljišta, količine zaoranih žetvenih ostataka i sadržaja organske materije u zemlištu, preduseva i njegovog prinosa, osnovnog đubrenja, klimatskih faktora, tipa zemljišta...Nedovoljna ili prekomerna upotreba azotnog đubriva može se štetno odraziti na visinu prinosa i ekonomsku isplativost proizvodnje. Ovakav vid proizvodnje u većini slučajeva ne može doneti dobre rezultate .Kada su u pitanju fosfor i kalijum, njihov suvišak ali i nedostatak podjednako negativno utiču na prinos gajenih kultura. U slučaju nedostatka nekog od ova dva hranljiva elementa problem se relativno lako rešava meliorativnim đubrenjem. Suvišak je problematičniji i teže se rešaava. Nekontrolisana primena đubriva, naročito u koliko se ova dva element jave iznad optimuma, značajno može ugroziti prinos gajenih biljaka ali i rentabilnost proizvodnje. Poljoprivredni proizvođači moraju biti svesni da je svaka proizvodna godina i svaka parcela specifična zbog čega šablonski način primene, ne samo mineralnih đubriva već i drugih agrotehničkih mera, ne može dati željene rezultate. Samo pravilnom agrotehničkom merom ( u toku jedne proizvodne godine) mogu se uvećati prihodi i ekonomska moć nabavke, kako đubriva tako i drugih sirovina u ovoj oblasti.