ŽITNA PIJAVICA – Lema melanopus

Žitna pijavica, ili kako je još zovu lema (Lema melanopus), je jedna od značajnih štetočina strnih žita. Ona je sada jedna od ekonomski najznačajnijih štetočina strnih žita u Srbiji.

Žitna pijavica,  najvažnija je štetočina pšenice, ječma i ovsa, a u zadnje veme nanosi veće štete i kukuruzu.

Masovnom razmnožavanju žitne pijavice pogoduje vlažno i toplo vreme, te ukoliko usledi jedno za drugim nekoliko kišnih i toplih proleća, dolazi do porasta njene brojnosti. Za masovno razmnožavanje povoljni su i niži tereni, sa gustim i bujnim sklopom strnih žita, zatim jednostrano đubrenje pšenice azotnim đubrivima koja uvećavaju plodnost, odnosno brojnost ove vrste.

Štete na lišću pričinjavaju odrasli insekti i larve, čiji se simptomi oštećivanja lako razlikuju.

Štete rade i odrasli oblici i larve. Imago progriza list u obliku uskih pruga ne ostavljajući epidermis. Za razliku od imaga, larve izgrizaju uske pruge u lišću ostavljajući epiderms. Zbog bele boje epidermisa, nastaju uske bele pruge koje se kod jake zaraze mogu spojiti, pa celo lišće pobeli. Značajno je naglasiti da se zbog česte koncentracije larvi jasno mogu uočiti žarišta unutar useva.

Daleko štetnije su larve, od kojih pri jačem napadu vršni listovi, mogu biti potpuno oštećeni. Larve izgrizaju list sa gornje strane, u vidu uzdužnih pruga između nerava, hraneći se parenhimom sve do donjeg epidermisa. Usled toga lišće umesto zelene poprima prljavo belu boju, po čemu se zaraženi usev lako uočava još iz daljine. Pri jačem napadu sva lisna masa se suši, u vidu manjih ili većih oaza. Ukoliko je usev ranije napadnut štete su utoliko veće i manifestuju se u smanjenoj ili onemogućenoj asimilaciji biljaka, odnosno u sprečavanju normalnog razvoja i nalivanja zrna. 

To se direktno odražava na prinos, čije smanjenje kod pšenice može biti do 30%, a kod  ječma i ovsa čak 50-70%. Ranije i jače napadnute biljke mogu biti potpuno uništene.

Za žitnu pijavicu karakteristično je da poseduje nagon, da se imago rano s proleća, nakon doletanja na žitna polja, okuplja u velikom broju i tako u grupi provodi veći deo života. Ženke tako i odlažu jaja, te se i prva oštećenja od larvi javljaju u vidu kružnih žarišta ili oaza.

U novije vreme genetičari rade na stvaranju genotipova otpornih sorata na ovu štetočinu. Međutim, dok se tu ne nađe rešenje, moraće se primenjivati hemijska zaštita.

Kritičan broj imaga za tretiranje je 8-15 imaga/m². Međutim, kako su odrasli insekti veoma pokretni, njihovo je suzbijanje veoma otežano. Znajući da glavne štete pričinjavaju larve, zaštitu useva treba usmeriti njihovom suzbijanju. Larve treba suzbijati u mlađem uzrastu, pre no što pričine vidljiva oštećenja. Mere zaštite izvoditi kada je u proseku na svakoj biljci, odnosno vršnim listovima biljke prisutna po jedna larva. Međutim, veoma često i suzbijanje larve ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer se kasni sa suzbijanjem, odnosno, ono se izvodi kada su štete uveliko već nastale i kada mere zaštite nemaju skoro nikakvog efekta.Od preparata za zaštitu mogu se koristiti karate zeon, decis 2,5 EC, durbin 200 EW, fury 10 EC, cythrin 500 EC, vantex 60 EC i kao i kombinacija piretroida sa insekticidima na bazi acetamiprida.