Gajenje bosiljka

        Bosiljak je poreklom iz oblasti oko Sredozemnog mora, ali se gaji u evropskim i vanevropskim zemljama.Bosiljak se najviše gaji u Francuskoj i Italiji , dok je u našem regionu njegova proizvodnja  trenutno zastupljena na manjim površinama . Poslednjih godina potražnja za ovom biljkom raste.

       Bosiljak je biljka umereno tople klime.Toplota i velika vlažnost za vreme nicanja i intenzivnog porasta odgovaraju za njegovo uspevanje.Mrazeve ne podnosi.Dobro uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima.

      Plodored

   Bosiljak ne podnosi monokulturu.Na isto mesto može doći pole 4 do 5 godina.U monokulturi i pri češćem vraćanju na isto mesto napada ga veći broj bolesti i štetočina.Najbolji predusev za bosiljak su  jednogodišnje mahunarke i đubrene okopavine.

     Obrada zemljišta

   Dubina osnovne obrade za bosiljak je 20 do 25 cm.Obrada se obavlja u jesen.Rano u proleće sledi predsetvena priprema.

       Đubrenje

  Bosiljak se đubri stajnjakom pod prethodnu kulturu.Pri osnovnoj obradi unosi se orjentaciono 50 do70 kg po ha P2O5,40 do 60 kg po ha K2O.Predsetveno se unosi 30 do 40 kg po ha N.Bosiljak se prihranjuje posle prvog otkosa.

     Setva i sadnja

 Bosiljak se razmnožava semenom, direktnom setvom ili preko rasada.Najbolje je bosiljak proizvoditi iz rasada.U našim uslovima bosiljak iz rasada daje dve žetve.Rasad se proizvodi u toploj leji, Za 1 ha potrebno je oko 100 m2 leje.U leju se seje krajem februara, 3 do 4 gr semena po m2.Za rasađivanje stasava krajem prve dekade maja, kada ima  3 do 4 para listova i visinu 10 do 12 cm.Rasađuje se na rastojanju 50 cm red od reda, u redu na razmak 20 cm biljka od biljke.

    Nega

 Rasađeni bosiljak treba uredno negovati.Primenjuje se međuredna kultivacija,okopavanje, prihranjivanje i navodnjavanje.Obično se kultivira kultivatorom za šećernu repu 2 do 3 puta, uz istovremeno kopavanje u redu.Prvi put se kultivira 10 do 12 dana nakon rasađivanja, zatim nakon dve nedelje.

   Kosidba

Bosiljak se kosi u vreme masovnog cvetanja ,pošto tada sadrži najviše etarskog ulja i daje najveći prinos ulja.Kod nas stiže za kosidbu  sredinom jula.Kosi se travokosačicom na visini od 8 do 10 cm.Kosidba se obavlja po suvom i lepom vremenu.Otkos ostaje da provene 4 do 6 sati, a zatim se skuplja.Nakon kosidbe se biljke regenerišu i kose se ponovo krajem septembra.Prinos je 7000 do 10000 kg po ha zelene mase iz koje se dobija 8 do 12 kg etarskog ulja.Sušenjem se dobije 800 do 1000 kg po ha folije ili 1600 do 2400 kg po ha herbe.