Poljoprivreda i zaštita životne sredine

         Konvencionalnu poljoprivredu pod kojom se obično podrazumeva intenzivna poljoprivreda karakteriše težnja za postizanjem maksimalnih prinosa uz primenu svih savremenih sredstava kao što su mineralna đubriva, pesticidi, bioregulatori,  i mehanizacija velikih učinaka. Svi ovi faktori mogu imati veliki negativan uticaj na životnu sredinu.Ovakav vid poljoprivredne proizvodnje se poslednjih decenija veoma diferencirao, zbog klimatskih, edafskih i najviše ekonomskih razloga.Ekstremni slucajevi konvencionalne poljoprivrede su npr. monokultura kao i gajenje životinja na veoma malom prostoru.

         Kao reakcija na sve vecu primenu u prvom redu raznih agrohemikalija i sa tim u vezi  ugroženosti agroekosistema i životne sredine početkom sedamdasetih godina u industrijski razvijenim zemljama počeli su se intenzivnije razvijati alternativni poljoprivredni sistemi.

        Osnovne karakteristike ovakve poljoprivrede su čvrsti plodoredi sa velikim učešćem jednogodišnjih i višegodišnjih mahunarki. Đubrenje se oslanja u velikoj meri na upotrebu stajnjaka, osoke, tečnog stajnjaka, komposta , žetvenih ostataka. Klasična sintetička azotna đubriva se potpuno izostavljaju. Biljke se obezbeđuju azotom putem mineralizacije, gajenjem mahunarki kao i upotrebom organskih đubriva.Od kalijumovih đubriva koristi se kalijum sulfat. Od fosfornih đubriva primenjuju se sirovi fosfati.Poštuje se pravilo da mineralna đubriva budu u teže rastvorljivom obliku.Primena biopreparata takođe je dobrodošla jer ne utiče negativno na životnu sredinu.U cilju očuvanja strukture zemljišta obrada zemljišta se minimizira,preporučuje se plitko prevrtanje zemljišta, podrivanje,, upotreba malča , pa sve do potpunog izostavljanja obrade. Zaštita bilja od bolesti, štetočina i korova  je vazna komponenta zaštite životne sredine.Prednost se daje gajenju sorti koje su tolerantne na pojedine bolesti, štetočine i korove.Umesto sintetičkih pesticida velike otrovnosti preporučuju se prirodni biljni ekstrakti. Uništavanje korova prvenstveno se izvodi mehanički i termičkim postupcima ako je to moguće.U industrijski razvijenim zemljama postoji narasla svest o razmerama zagađenja životne sredine.Velik značaj poslednjih godina posvećuje se i  tzv. održivim poljoprivrednim sistemima.Ovakvi sistemi poljoprivrede zasnovani su na ekološkim principima,na očuvanju i poboljšanju prirodnih resursa na duži vremenski period.Takođe,od ovakvih sistema ocekuje se da budu isplativi za proizvođače, kao i da omogućavaju proizvodnju dovoljnih količna zdravstveno bezbedne hrane.Nova saznanja iz oblasti genetike i oplemenjivanja sa uspehom se koriste u rešavanju brojnih problema iz oblasti zaštite čovekove sredine.Nove sorte i hibridi mogu biti tolerantni na bolesti, štetočine,stresne uslove sredine.Naročito je važna tolerantnost prema suši, zato sto nedostatak padavina u mnogim područjima ugrožava poljoprivrednu proizvodnju naše zemlje, a i šire.Mehanizacija ima važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji.Izuzetno je značajno prilagoditi biološke i fenotipske osobine novih genotipova potrebama savremene mehanizacije.Posebno važne osobine su otpornost prema poleganju , osipanju, ujednačeno sazrevanje idr.Gajenjem genotipova prilagođenih mehanizaciji smanjila bi se potrošnja goriva,herbicida i drugih inputa i zahvaljujući tome i zagađenje životne sredine.