Grahorica spada u porodicu Fabaceae ili Leguminosae, koja može dati visokokvalitetnu hranu za životinje. Primenjuje se u svežem obliku, kao seno ili silaža. Seme grahorice se može koristiti kao komponenta u proizvodnji koncentrivanih hraniva.
Grahorica je kao i stočni grašak, vrsta koja može da se gaji kao prolećni i ozimi usev. Grahorice se gaje na sličan način kao i krmni grašak i blagotvorno utiču na zemljište, podižu mu plodnost i suzbijaju rast korova.
Biljka ima vretenast koren. Stabljika je tanka, visine od 50-120cm te je sklona poleganju. List je složene građe, čini je glavna peteljka koja se se završava viticom. Cvetovi se razvijaju u pazuhu lista i grupisani su u izdužene cvasti. Plod je mahuna, a seme je okruglo, malo spljošteno, ljubičasto-smeđe boje.
U plodoredu najčešće dolaze posle pšenice. Obrada se prilagođava rokovima setve. Predsetvenu obradu treba obaviti plitko, tako da zemljište bude sitno i poravnato.
Količina đubriva (N,P i K) određuje se nakon hemijske analize zemljišta. Setva se vrši na dubini od 3-5cm, sa međuredni rastojanjem oko 12.5cm.
Setva ozime grahorice se vrši u jesen (početak septembra), dok se setva jare grahorice vrši vrlo rano u proleće, u prvoj polovini marta.
Vreme punog obrazovanja mahuna je vreme kada je najveći sadržaj proteina, te su tada pogodne za kosidbu i spremanje silaže. Ukoliko zelimo grahoricu za seno onda je treba kositi u fazi punog cvetanja, kada su donje mahune počele sa formiranjem.
Sadržaj proteina u semenu je 15-20% i više, a količina protein zavisi od sorte, faze porasta, vrste leguminoze. Seme sadrži značajne količine vitamina, hormona.
Prinos zelene mase grahorice je između 30-50 t/ha, tj. 7-10t/ha sena.
Autor: Nataša Prodanović | Objavljeno: 09. 03. 2021. u kategoriji savetodavstvo i prilozi