Zemljišno-đubrevite smeše koje se pripremaju za gajenje rasada svojim fizičkim svojstvima i bogatim hranljivim sastojcima moraju pružiti optimalne uslove za razvoj biljaka imajući u vidu da ne smeju biti zaraženi izazivačima opasnih biljnih bolesti. Za pripremanje ovakvog supstrata koriste se razne komponente, i to:
a) Ledinsko zemljište – dobija se ljuštenjem prirodnih ili veštačkih travnih površina b) Oranično zemljište – zemljište sa najplodnijih njiva koje su očišćene od korova, biljnih ostataka..... c) Treset – njegova upotreba služi za popravku fizičkih svojstava mešavine i baš zbog toga nikad se ne upotrebljava čist . d) Pesak – dodaje se zbog njegove poroznosti i propustljivosti za vodu. e) Zgoreli stajnjak – predstavlja izvor hranljivih materija ali i svojim prisustvom popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine mešavine. f) Kompost – organsko đubrivo koje nastaje razlaganjem otpada biljnog i životinjskog porekla , odnosno sav onaj „otpad“ u domaćinstvu što je razgradiv, npr. ostaci krompira, jabuka, ljuske od jaj, pa čak otpad prilikom čišćenja voća i povrća, sve što može da posluži za dobijanje kvalitetnog đubriva za naše biljke. Služi za popravljanje fizičkih, hemijskih i mikrobioloških osobina smeše g) Kompost iz toplih leja – pri oštećenju trapova tople leje od iskorišćenog stajnjaka i hranljivog supstrata dobija se kompost koji može služiti kao komponenta za spravljenje hranljive smeše. Njegova upotreba je moguća nakon 3-4 godine. h) Mineralno đubrivo (NPK) – koristi se za povećanje sadržaja neophodnih hraniva u hranljivom supstratu.
Autor: Smiljka Mojsović | Objavljeno: 14. 01. 2026. u kategoriji savetodavstvo i prilozi