Značaj povrća u ishrani, berba i čuvanje

Ljudska ishrana se od najdavnijih vremena jednim svojim delom zasniva na iskorišćavanju povrtarskih biljaka. Utvrđeno je da obilna upotreba povrća predstavlja bitan faktor fiziološke ravnoteže ljudskog organizma. U tom smislu posebno je značajno delovanje vitaminskih i nekih drugih materija, zbog čega se povrće ne može zameniti drugim namernicama. Osnovni energetski sastojci povrća su ugljeni hidrati, belančevine i masti. Najveću rašitenost u povrću imaju ugljeni hidrati.Značaj povrća u ishrani i ekonomičnost u proizvodnji zahteva intezivnu i kvalitetnu proizvodnju ali i organizovano čuvanje povrća. Za uspešan proces čuvanja povrća od posebnog značaja je pravovremena berba. Berba mora da se obavlja u jutarnjim ili večernjim časovima kada su plodovi suvi, higijena berbe mora biti na visokom nivou, gajbice i ambalaža moraju biti čiste i prilikom berbe ne smeju doći u dodir sa zemljom kao i da plodove prilikom berbe treba sačuvati od mehaničkih povreda, a povređene i obolele plodove ne mešati sa zdravim. Berba povrća vrši se kada je produktivni deo koji se koristi za jelo( koren, glavica, list i dr. ) dostigao najpogodnije upotrebne ili tehnološke kvalitete. Taj momenat se ne podudara uvek sa biološkom zrelošću. Otuda, povrtarske biljke mogu da imaju tehnološku i biološku zrelost. Tehnološka zrelost je stasalost povrća da udovolji tržišnim i hranidbenim kvalitetima dok biološka zrelost nastaje onda kada je biljka ušla u stanje mirovanja ili je donela fizološko zrelo seme. Na pravilan tok čuvanja povrća veliki uticaj imaju uslovi i način gajenja. Povrće koje je proizvedeno na težim, hladnijim i vlažnim zemljištima, kao i povrće koje je vađeno ili brano u kišnom periodu čuva se teže. Obilno đubrenje azotnim đubrivom pogoršava čuvanje, a fosforna i kalijumova đubriva poboljšavaju sposobnost čuvanja.  Povoljnije se čuva povrće koje je biološki zrelo nego povrće čiji je rast prekinut berbom. Pravilnim čuvanjem u optimalnim uslovima možemo povrće koristiti kroz duži vremenski period  u svežem stanju. Na taj način ćemo očuvati vitamine, minerale i druge korisne materije. Plodovi moraju da budu sveže ubrani, zdravi, bez znakova oboljenja, oštećenja od štetočina i bez mehaničkih povreda. Najbolje se čuvaju na nižim temperaturama, dok su zahtevi prema sadržaju vlage u vazduhu različiti. Neke  vrste zahtevaju visoku a neke nisku vlažnost vazduha .Odluka, da li povrće nakon berbe odmah ponuditi tržištu ili ga čuvati određeno vreme, zavisi ne samo od vrste povrća i uslova prodaje nego i od mogućnosti čuvanja produkata na hladnom. To podrazumeva postojanje rashladnih jedinica odnosno hladnjača, različitih kapaciteta i namena.