Uticaj ekstremnih temperatura na visoko produktivne životinje

Sve vrste i kategorije domaćih životinja imaju potrebu za optimalnom temperaturom staništa o čemu moramo voditi računa. Promenu optimalne temperature najteže podnose najmlađe kategorije  (prasad, telad itd.), pa prema tome moramo voditi brigu o tom veoma značajnom faktoru. Pored temperature veoma je važna i vlaga kao i promaja, jer ne smemo zanemariti ventilaciju životnog prostora.

Kod svinja na promenu temperature najosetljivija su prasad po prašenju. Prasilište treba da je izgrađeno od materijala koji su dobri izolatori da se temperatura u zavisnosti od spoljne temperature ne bi naglo menjala. Temperatura u prasilištu i za vreme prašenja i prvih dana nakon prašenja treba da iznosi 36 - 38ºC. Temeperaturu u objektu smanjivati tako da se do odlučivanja prasadi smanji na 20ºC. Kada se prasad odvoje od krmače nekoliko dana temperaturu ponovo podići na 27 - 28ºC i kasnije je smanjivati. Optimalna temperatura za ostale kategorije (zalučene krmače, nerastove, tovljenike) je 12-15ºC.

Ambijentalna temperatura u rasponu između 10 i 20°C smatra se kao poželjna za život goveda. Goveda su životinje koje tolerišu veliki raspon temperature. Temperatura od +10 do -5°C dobro se podnosi pogotovo ako imaju mogućnosti kretanja i adekvatnu ishranu. Čak i temperatura ispod -5°C ne stvara velike probleme. Na toj temperaturi životinje troše nešto više hrane koju koriste za održavanje telesne temperature. Međutim adaptacija na visoke temperature ide nešto teže. Već iznad 22°C počinje prilagođavanje pogotovo ako je u vazduhu povećan procenat vlage.

Kada su u pitanju muzne krave preporučuje se optimalna temperatura od +5 do + 21°C. Porastom temperature sredine povećava se stepen respiracije koji je primarni mehanizam kojim goveda odaju toplotu. Tako je po nekim istraživanjima brzina respiracije pet puta veća kada se temperatura poveća od +10°C do + 40°C.
Kada je temperatura spoljne sredine iznad 24°C smanjuje se konzumiranje hrane i dolazi do opadanja proizvodnje mleka. Iz napred iznetog može se zaključiti da visoka temperatura dovodi do smanjenja apetita što za posledicu ima smanjenje količine mleka. Kada temperatura pređe 27-28°C i ako je vlaga vazduha oko 80 % dolazi do toplotnog stresa i drastičnog smanjenja produkcije mleka. Toplotni stres više utiče na visoko proizvodne krave nego na nisko produktivne, a naročito su osetljive krave koje su u vrhu laktacije.
Kod ovakvog stanja veoma je važno smanjiti temperaturu i isprovocirati krave da uzimaju hranu. Najjednostavniji način je kravi ponuditi hranu u noćnom periodu kada je nešto hladnije. Pored ovoga pribegavamo još nekim metodama rashlađivanja kao što su pravljenje promaje, ventilatori koji mogu biti horizontalni i vertikalni kao i orošavanje životinja ili krova, i smanjivanje ambijentalne temperature. Ovim metodama omogućavamo da kravi pospešimo apetit, a samim tim i povećamo produkciju mleka. Pored toga obezbediti da krave stalno imaju na raspolaganju svežu pitku vodu.

Povećanje relativne vlažnosti vazduha pojačava efekat hladnoće. Kada je vazduh bogat vlagom, smanjuje se njegov kapacitet apsorpcije vodene pare pa na niskim temperaturama voda oslobođena putem kože ima tendenciju da vlaži kožni pokrivač.

Ventilacija je veoma važna pošto se pomoću nje reguliše sadržaj kiseonika, temperatura vazduha, vlaga i koncentracija štetnih gasova.

Što se tiče teladi optimalna temperatura u prvim danima života je oko 15ºC , a u kasnijoj dobi mogu da podnesu i veće promene, kako u plusu tako i u minusu.