REPIČIN SJAJNIK (Meligethes aeneus)

12. 05. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Repičin sjajnik (Meligethes aeneus) je jedna od najznačajnijih štetočina uljane repice kod nas. Odrasle jedinke, koje i prave najveće štete se javljaju kada temperatura zemljišta pređe 8°C, a temperatura vazduha 12°C. Monitoring ove štetočine se vrši pomoću žutih vodenih klopki i putem vizuelnih pregleda biljaka na prisustvo štetočine. Ova štetočina je aktuelna i najopasanija po useve uljane repice u periodu razvoja cvetnih pupoljaka, od faze prisutnih cvetnih pupoljaka još uvek zatvorenih lišćem (50 BBCH) do vidljive prve latice, cvetni pupoljci još uvek zatvoreni, „žuti pupoljci“ (59 BBCH).

Nega ruža

12. 05. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Proleće je vreme kada ruže, kraljice bašte, traže pažnju. Posle jesenjeg orezivanja i hladnih zimskih dana proleće je vreme za odgrtanje, orezivanje i zaštitu od biljnih vaši. Ako želite bujne, zdrave i cvetne ruže, morate im pružiti prolećnu obaveznu negu.

  Suzbijanje lisnih vaši na voću

12. 05. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Pregledom zasada jabučastog i koštičavog voća uočeno je prisustvo lisnih vaši, koje se sada intenzivno hrane na vršnim mladim listovima. Pored zasada voća, lisne vaši su sada redovno prisutne na raznim vrstama povrća i ukrasnog bilja. Biljne vaši su sitni insekti uglavnom zelene ili crne boje koji žive na naličju lista i sisaju sok biljaka što za manje biljke može biti pogubno.

Taphrina deformans – Kovrdžavost lišća breske

14. 03. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Bolest kovrdžavost lista breskve izaziva gljiva Taphrina deformans, koja napada nadzemne delove te voćke. Prvi simtomi se mogu uočiti u proleće, odmah po kretanju vegetacije, a kada se pojavi više listova, simptomi se lako primećuju. Mlado lišće počinje da se deformiše, uvija, gubi hlorofil i menja boju. Micelija gljive u parenhimu lista uništava hlorofil, on gubi zelenu boju i postaje žutocrvenkast do ljubičastocrvenkast.

Đubrenje šljiva

03. 03. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Đubrenje predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnji šljiva  s ciljem povećanja prinosa i poboljšanja kvaliteta plodova, kao i popravku hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta. Za svoju ishranu, šljive najviše koriste N, P, K, Ca i Mg, a u malim količinama i ostale biogene elemente. Simptomi nedostatka biogenih elemenata mogu jasno da ukažu na nedostatak jednog ili više elemenata.Đubriva koja se koriste u proizvodnji šljiva mogu da se podele na organska, mineralna, folijarna i mikrobiološka đubriva. Od organskih đubriva najčešće su u upotrebi stajnjak, humus-glistenjak i zelenišno...

Opširnije

Kukuruz kokičar

27. 02. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Pojava kukuruza kokičara datira od 2500. godina pre n.e. i smatra se najstarijim tipom kukuruza. Sigurno je da su kokice, kao najstarija snack hrana, korišćene i znatno pre Kolumbovog otkrića Amerike. U arheološkim nalazištima iz grobnica naroda Maja, Inka i drugih, nađeni su mnogi dokazi o tome, a posebno o tome svedoče nađeni sudovi za kokanje.

Važnost poštovanja plodoreda

27. 02. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Iskorišćavanje zemljišta bez smene useva na istom polju nazivamo monokultura. Stalnom monokulturom zemljište se iscrpljuje, zakorovljava, nagomilavaju se biljne bolesti i štetočine, zemljište se jednostrano iskorišćava, prinosi useva počinju da opadaju. U ranijim vremenima iz svih ovih razloga zemljište se ostavljalo da se „odmara“ u obliku parloga ili ugara. Intenzivnom proizvodnjom, koja podrazumeva upotrebu velikih količina mineralnih đubriva, dubljom i učestalijom obradom, primenom pesticida i visokorodnih sorti i hibrida može se ostvariti velika dobit i bez čvrstog plodoreda, ali ne za duži vremenski period. Ovakvi sistemi ratarenja ubrzo dovode do negativnog bilansa humusa, zemljište se sabija, dolazi do poremećene biološke ravnoteže u zemljištu, nagomilavaju se biljne bolesti, štetočine i korovi, te dolazi do izražene pojave otpornih korova kao i jačeg napada biljnih bolesti i štetočina iz godine u godinu. Svaki usev razvija specifičan odnos sa zemljištem na kome se razvija, iz ovog razloga pri pono

Izbor parcele,plodored i osnovna obrada zemljišta za gajenje soje

27. 02. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Soja najbolje uspeva na dubokim,plodnim zemljištima dobrih fizičkih osobina, odnosno dobrog vodnog , vazdušnog i toplotnog režima. Najbolji prinosi soje ostvaruju se na černozemu, livadskom zemljištu kao i na dubokom aluvijalnom zemljištu. Soja se može uspešno gajiti i na smonicama i gajnjačama,ali se mora obratiti pažnja na kvalitetnu i blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Teška, zbijena, hladna i veoma vlažna zemljišta nisu pogodna za gajenje soje. Izrazito laka,rastresita zemljišta koja su veoma propusna i nedovoljno vlažna nepogodna su za proizvodnju soje. Najpovoljnija pH vrednost zemljišnog rastvora za proizvodnju...

Opširnije

NAJZNAČAJNIJE BOLESTI U JEČMU

25. 02. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Mrežasta pegavost ječma ( Pyrenophora teres) Mrežastu pegavost ječma izaziva gljiva Pyrenophora teres. U našim proizvodnim uslovima javlja se svake godine u različitom intenzitetu, u zavisnosti od uslova sredine, prisustva infektivnog materijala i osetljivosti sortimenta.

VILINA KOSICA U ŠEĆERNOJ REPI

25. 02. 2025. | savetodavstvo i prilozi

Redovno se javlja poslednjih godina u usevima šećerne repe, nanosi velike štete, i njeno suzbijanje je veoma problematično. Veliki pritisak viline kosice ogleda se u činjenici da ova parazitna cvetnica ostavlja i do 3000 semenki po biljci koje zadržavaju klijavost 5-6 godina.